Zadržati ili promeniti? Lični izbor i društvene debate oko ženskog prezimena u braku

Pitanje prezimena prilikom udaje, a posebno nakon razvoda, daleko je od banalne birokratske formalnosti. To je tema koja dodiruje same temelje ličnog identiteta, društvenih očekivanja, rodne ravnopravnosti i tradicije. U današnje vreme, kada žene sve više ističu svoju autonomiju, ova tema postaje sve aktuelnija i izaziva žustre debate, kao što se vidí iz brojnih diskusija na forumima. Da li zadržati svoje devojačko prezime, uzeti muževljevo prezime, dodati ga svome ili, pak, smisliti nešto sasvim treće? Odluka je lična, ali njene implikacije često odzvanjaju daleko šire od porodičnog doma.

Šta kaže zakon? Sloboda izbora i praktični aspekti

Prvo, važno je znati da zakon u Srbiji daje potpunu slobodu. Žena ima pravo da zadrži svoje prezime, da uzme prezime supruga, da doda prezime supruga svome ili da uzme oba prezimena spojena crticom. Ova odluka se donosi pred matičarem prilikom sklapanja braka. Važno je napomenuti da nema ograničenja po zakonu koliko puta se može promeniti prezime tokom života. Promena je moguća i nakon razvoda, povratkom na devojačko ili uzimanjem novog, a postupak podrazumeva podnošenje zahteva, plaćanje takse (koja varira, a pre neku godinu je iznosila oko 700 do 1700 dinara) i nekoliko provera. Dakle, pravno gledano, izbor je potpuno na pojedincu ili pojedinki.

Međutim, između zakonske mogućnosti i društvene prakse često postoji jaz. Kao što je jedna učesnica diskusije primećuje, matičarka je konstatovala da se retko dešava da muškarac ne kaže "uzima moje prezime" umesto da pusti buduću suprugu da se sama izjasni. Ovakvi trenuci otkrivaju koliko su duboko ukorenjeni određeni obrasci i koliko je, naizgled, jednostavna odluka zapravo opterećena društvenim pritiscima i očekivanjima.

Zašto zadržati svoje prezime? Identitet, karijera i simbolički otpor

Za mnoge žene, zadržavanje prezimena nije samo stvar navike, već čuvanja svog identiteta. To je prezime pod kojim su završile školu, stekle akademske titule, izgradile karijeru i postale prepoznatljive u profesionalnom svetu. "Promenila sam prezime jer mi je lepše da se prezivam kao suprug... ali koliko smo zapravo i dalje u jednom neravnopravnom društvu", zapaža jedna učesnica razgovora. Za javne ličnosti, poput sportistkinja ili umetnica, ovo je naročito bitno - prezime postaje deo njihovog brenda.

Drugi razlog je i praktične prirode: administrativni postupak promene prezimena je naporan. Podrazumeva izdavanje nove lične karte, vozačke dozvole, pasoša, promenu u bankama, na poslu, kod lekara... "Trebaće par godina sigurno da se sve to ispegla", primećuje neko ko je prošao kroz to. Zbog ovoga, mnoge odlučuju da ne "troše još života po šalterima i u redovima".

Na simboličnom planu, zadržavanje svog prezimena može biti izraz ravnopravnosti u braku. Kako jedna osoba kaže: "Brak vidim kao zajednicu dvoje ljudi gde mora da postoji dogovor". Ako se prezime ne menja automatski, to može ukazivati na partnerski odnos zasnovan na izboru, a ne na tradiciji koja je nekada označavala prelazak žene iz očevog u muževljevo vlasništvo.

Zašto uzeti muževljevo prezime? Tradicija, zajedništvo i jednostavnost

Sa druge strane, mnoge žene se sa zadovoljstvom odlučuju da promene prezime i uzmu ono od supruga. Najčešći razlozi su želja za zajedničkim identitetom porodice, posebno kada se očekuje deca. "Lepše mi je da se cela porodica isto preziva", ističe jedna buduća supruga. Osećaj zajedništva i jedinstva koji isto prezime može da pruži je za mnoge veoma snažan i emotivno ispunjavajući.

Tradicija je takođe jak faktor. Iako je njen poreklo u patrijarhalnim strukturama, za mnoge parove ona predstavlja kontinuitet, povezanost sa precima i deo kulturnog nasleđa. "Logika je u tradiciji... kada je muškarac bio taj koji je odlazio od kuće i zarađivao za svoju porodicu", objašnjava jedan sagovornik, iako dalje napominje da se vremena promenila.

Konačno, postoji i argument jednostavnosti. Izbegavanje nepotrebnih objašnjenja, pitanja i čuđenja okoline ("Kako majka i ćerka nemaju isto prezime?") može biti dovoljan razlog da se izabere konvencionalnija putanja. Nekima je i muževljevo prezime jednostavno lepše ili zvučnije.

Šta nakon razvoda? Prezime kao podsjetnik ili teret

Ako je odluka o prezimenu prilikom udaje kompleksna, ona postaje još osetljivija nakon razvoda. Da li zadržati prezime bivšeg supruga? Mnoge žene to čine zbog dece, kako bi imale isto prezime kao njih. "Najmanje je do te takse, a najviše zbog deteta", kaže jedna majka. To može olakšati svakodnevnu komunikaciju sa školama, lekarima i u drugim situacijama.

Međutim, druge žene smatraju da je zadržavanje prezimena bivšeg partnera nakon prekida veze besmisleno, pa čak i bolno. "Nakon razvoda kada više ljubavi, poštovanja nema... zašto onda ostavljati prezime?" pita se jedna učesnica diskusije. Za njih, vraćanje devojačkog prezimena ili uzimanje novog predstavlja konačan prekid i početak novog poglavlja u životu. Kako jedna osoba sugestivno kaže: "Razvodiš se, razvodiš sve".

Zanimljivo je da neke žene izjavljuju da, ukoliko bi se ponovo udale, ne bi vraćale devojačko prezime, već bi uzele prezime novog supruga, dok druge ističu da iz sadašnje perspektive ne bi ni razmišljale o ponovnom udavanju. Sve ove nuance pokazuju koliko je odlika lična i zavisi od konkretne životne priče.

Dva prezimena: Kompromis ili komplikacija?

Opcija da se zadrži svoje i doda muževljevo prezime predstavlja za neke idealan kompromis. Omogućava ženi da očuva svoj identitet, a istovremeno uspostavi vezu sa novom porodicom i budućom decom. "Volela bih da zadržim svoje i dodam muževljevo... želim da ostavim taj deo svog identiteta, a opet da se prezivam isto kao naša deca", deli svoje mišljenje jedna žena.

Ipak, ova opcija ima i svoje kritičare. Glavni prigovori su administrativna glomaznost i moguća zabuna (pošta, prozivka kod lekara), kao i filozofski stav da dva prezimena "obesmišljavaju suštinu prezimena". Postavlja se i pitanje: šta će deca takvog para nositi kao prezime? Ako i ona dobiju dva prezimena, sledećoj generaciji bi teoretski preostala četiri, što je nepraktično. U praksi, u zemljama kao što je Španija, gde je sistem sa dva prezimena dugogodišnja tradicija, postoji jasno pravilo o nasleđivanju (prvo očevo i prvo majčino prezime), što rešava ovaj problem, ali i dalje zahteva eliminaciju jednog prezimena u narednoj generaciji.

Muška perspektiva: Od podrške do "ne bih dozvolio"

U debatama se jasno oslikava širok spektar muških stavova. S jedne strane, ima muškaraca koji svojim partnerkama daju potpunu slobodu izbora, smatrajući da je to njihovo pravo. "Meni je suprug dao potpunu slobodu oko prezimena i jako sam mu zahvalna na tome", kaže jedna žena, iako druge ističu da se tu ne radi o "davanju" slobode, već o priznavanju već postojećeg prava.

S druge strane, izraženi su i tradicionalniji stavovi. Neki muškarci iskreno kažu da bi za njih bilo važno da supruga uzme njihovo prezime, videći to kao simbol zajedništva i ozbiljnosti namere. Ekstremniji stavovi, poput "ne bih dozvolio da doda moje prezime" ili da bi raskinuo vezu zbog insistiranja na dva prezimena, izazivaju žestoke reakcije. Takve izjave mnoge žene doživljavaju kao crvenu zastavu i pokazatelj kontrolišućeg ponašanja. Kako jedna učesnica rezimeira: "Muškarci koji prave veliku dramu oko zadržavanja prezimena... veliki red flag".

U sredini su oni koji zagovaraju dogovor i kompromis kao temelj braka. "Ja brak vidim kao zajednicu dvoje ljudi gde mora da postoji dogovor oko stvari koje su bitne za oba partnera", tvrdi jedan muškarac, smatrajući da iako on ima preferenciju, konačna odluka mora da zadovolji obe strane.

Šta je sa decom? Najveća nedoumica

Pitanje dečjeg prezimena često je ključno u donošenju odluke. Tradicionalno, deca dobijaju očevo prezime. Međutim, sve je češća praksa da deca dobiju oba prezimena, povezana crticom. To za mnoge predstavlja pravedno rešenje, jer dete pripada oba roditelja. "Zašto bi dete trebalo da ima očevo prezime? Žena ga rodi, doji, vaspita... logika gde je?" postavlja se retoričko pitanje.

Protivnici ove prakse ističu nepraktičnost i gubitak jasne porodične identifikacije. Takođe, postoji i argument da je i majčino prezime u suštini preuzeto od njenog oca, pa se time ne rešava problem patrilinearnog nasleđa. Neki predlažu radikalnija rešenja, kao što je izmišljanje potpuno novog prezimena za porodicu, ali takve ideje ostaju veoma retke u praksi.

Zaključak: Vaš život, vaš izbor - uz podršku, a ne osudu

Kao što je jedna mudra učesnica diskusije rekla: "Nema ispravnog i pogrešnog. Pustiti ljude na miru da uređuju svoj život kako njima odgovara". Odluka o prezimenu je duboko lična i zavisi od beskrajno mnogo faktora: odnosa sa porodicom porekla, veze sa sopstvenim identitetom, kvaliteta partnerske veze, planova za decu, čak i dužine i zvučnosti samih prezimena.

Ono što je važno jeste da svaka žena (i svaki muškarac) ima pravu slobodu izbora, bez pritisaka, ucena ili osuda. Da li ćete zadržati svoje prezime iz ljubavi prema svom istorijatu, promeniti prezime iz ljubavi prema partneru i zajedničkoj budućnosti, ili naći neki treći put - to je samo vaša odluka. Najbolje rešenje je ono koje vama i vašem partneru donosi mir i osjećaj ispunjenosti. Na kraju, prezime na papiru ne uređuje porodicu - ljubav, poštovanje i međusobna podrška čine to.

Društvo se polako, ali sigurno menja. Sve je više parova koji se ne udžeravaju u kalup i koji svoje odluke donose na osnovu dogovora, a ne slepe tradicije. Možda je vreme da prestanemo da se čudimo tuđim izborima i umesto toga počnemo da poštujemo pravo svakog pojedinca da nosi ime pod kojim se oseća kao sebe.