Operacija kapaka: Moj izbor, moje iskustvo i saveti za podizanje kapaka

Godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski, a na desnom oku je bio posebno vidljiv. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima isti problem i, kako nije uradila operaciju, navikla je da stalno podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, da se ne lažemo, funkcionalnost mi nije bila jedina i glavna motivacija. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u detinjstvu. To sam morala da uradim. Sa podizanjem kapaka je bila druga priča - to sam htela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Teško je i zamisliti život pre tog perioda. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Pored dugogodišnjeg poverenja, dr Anica Jevremović je poznata po svojoj detailnosti - gleda svaku sitnicu, ima oštro oko i izuzetno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu, ja sam odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama kako bi se oko malo otvorilo. Oba puta mi je iskreno rekla da niti služe da privremeno podignu obrve i da će kapci nakratko delovati bolje, ali da to nije trajno rešenje niti zamena za operaciju. Istina, oči jesu izgledale bolje i otvorenije dok je efekat trajao, ali to je zapravo bio čist primer odugovlačenja.

Konačna odluka o podizanju kapaka

I onda je konačno odluka pala - operacija kapaka je zakazana za prvu polovinu januara ove godine. Kada sam to odlučila, po svom običaju, progovorila sam otvoreno o tome. Moj stav je da bi svima nama bilo lakše da više "trubimo" o svojim planovima, jer tako čujemo iskustva, savete i upozorenja. Iznenađena sam bila kada sam shvatila koliko je žena oko mene već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na ćutanje, ali ja nisam pristalica takvog pristupa. Uvek je korisno čuti sve iz prve ruke, znati šta vas tačno čeka od A do Š. I zato ću vam ispričati sve.

Proces i priprema za podizanjem kapaka

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Na konsultacijama sa dr Anicom Jevremović dobijate potpuni uvid u to šta se tačno radi, kako i zašto. Veoma je važno dobro se informisati i postaviti sva pitanja koja vas muče.

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, što je veoma brzo, i odmah nakon toga idete kući. Sada ću da odgovorim na tri najčešća pitanja koja svi postavljaju.

1. Anestezija: Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozni, postoji opcija analgosedacije, gde se uz anesteziologa popiju lekovi koji vas opuste i uspavaju, tako da se ničega ne sećate. Ova opcija podrazumeva dodatnu doplatu.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka u našoj zemlji je uglavnom prilično ujednačena. Donji kapci su obično nešto skuplji. Konkretna cena zavisi od složenosti slučaja i vrste anestezije. Hirurg mora da vas vidi na pregledu da bi dao tačnu procenu, jer neki dodatno naplaćuju konsultacije, a neki tu cenu uračunavaju u celokupan paket.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ništa nije bolelo. Ni tokom procedure, ni posle nje. Oporavak je više dosadan nego bolan. Čak ni skidanje konaca nije bolno - osećaj je kao da se izvlači tanka struna, a da se ništa ne oseća.

Moj oporavak nakon podizanja kapaka

Kući sam otišla odmah nakon intervencije. Ispod očiju su mi stavljeni deblji flasteri koji daju osećaj kao da nosite kačket - morate da podižete glavu da biste videli širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 sata. Dr Anica Jevremović ih je natopila specijalnim rastvorom i začas ih skinula, bez ikakvog čupkanja ili neprijatnosti.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koji se nose narednih 6 dana. Čim su postavljeni, a ja navukla svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko normalno da sam se gradskim prevozom vratila kući, čak malo i prošetala. Niko me nije posmatrao čudno. Iskreno, bila sam manje natekla od većine ljudi, jer otečenost zavisi kako od tehnike hirurga, tako i od individualne reakcije organizma.

Već nakon 2-3 dana našminkala sam ceo dio lica osim očiju i krenula da obavljam svoje aktivnosti. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već desetog dana od operacije snimala sam sve sa full šminkom, uključujući i ajlajner - što je bio pravi pokazatelj da se život vraća u normalu. Bila sam neizmerno srećna što ponovo mogu da nosim šminku na očima onako kako želim, bez ikakvih prepreka.

Odgovori na česta pitanja mesecima kasnije

Sada, nekoliko meseci nakon podizanja kapaka, mogu da odgovorim na pitanja sa više iskustva.

Modrice i hematomi: Modrice kao takve nisam imala. Postoje hematomi koji prirodno nakon operacije "padnu" na dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon desetak dana, ali je bila dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci: Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je realnost plastične hirurgije. Vremenom on bledi i postaje sve manje vidljiv. Kod žena koje su operisale kapke pre par godina, čak i kada se zagledate, teško je uočiti bilo šta. Lično, uopšte me ne brine taj mali, neprimetni ožiljak koji se lako prekrije šminkom. Spuštene kapke se, nasuprot tome, nisu mogle sakriti nikakvom šminkom.

Trajnost: Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Onima kojima je stalo do toga, postoje i drugi postupci kao što je temporalni lifting ili podizanje obrva. Lice nastavlja da živi svoj prirodni tok starenja. Retkim brojem ljudi je potrebna druga operacija kapaka, jer je efekat podizanja kapaka dugotrajan i zadovoljavajući.

Zašto sam odlagala i šta bih promenila?

Pitam se zašto sam odugovlačila i nisam ovo uradila ranije, kada sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se "glupirala" sa nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa tako i ja. Sada, kada znam kako sve zapravo izgleda, smešno mi je što sam se plašila bola, koji ne postoji, i sporog oporavka, koji nije bio spor.

Plašila sam se da ću dugo izgledati kao izubijani vanzemaljac i da neću moći da radim i snimam. Jedino čega se nisam plašila je konačan rezultat. To je bio neobičan osećaj. Na dan operacije uopšte nisam bila nervozna. Verujem da je to moja velika privilegija jer svog plastičnog hirurga poznajem skoro deceniju. Zato se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Ja sam to jednostavno znala. I upravo taj osećaj apsolutnog poverenja i sigurnosti treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo koji sličan zahvat. To treba da tražite, to treba da pronađete, i sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da je moje iskustvo sa podizanjem kapaka i moj primer bili od koristi. Ako imate pitanja, uvek možete da ih postavite svom hirurgu - informisanost je klič za mirnu i ispravnu odluku. Podizanje kapaka može biti moj izbor koji donosi ogromno olakšanje, kako fizičko, tako i psihičko, vraćajući vam jasniji pogled i samopouzdanje.