Menopauza: Razgovor koji je vreme da čujemo

Menopauza. Reč koja kod mnogih žena izaziva strepnju, zbunjenost, a često i tišinu. U društvu gde se o ženskim telima i njihovim prirodnim procesima često šapuće ili, još gore, preti ćutanjem, menopauza ostaje tema obavijena tabuima. A ipak, to je nešto što će svaku ženu, u jednom trenutku njenog života, zadesiti. Zašto se onda osećamo tako usamljeno kada krenu prvi znaci? Zašto je toliko teško pronaći razumevanje, pa čak i u ordinacijama lekara?

Ovaj članak ima za cilj da probije tu šutnju. On je posvećen svim ženama koje su se osećale izgubljeno, zbunjeno ili samo usred ovog životnog prelaza. Razgovaraćemo otvoreno o simptomima, opcijama, strahovima i, iznad svega, o tome kako možete da prođete kroz ovaj period sa dostojanstvom, znanjem i podrškom.

Šta je zapravo menopauza?

Menopauza nije bolest. To je prirodan fiziološki proces koji označava kraj menstruacije i plodnog perioda u životu žene. Dijagnostikuje se kada žena nije imala menstrualno krvarenje u kontinuitetu od 12 meseci. Godine koje prethode ovom trenutku, poznate kao perimenopauza, mogu biti praćene brojnim promenama u telu usled fluktuacija nivoa hormona, posebno estrogena i progesterona.

Važno je napomenuti da je vreme nastupa menopauze individualno. Dok se kod većine žena dešava između 45 i 55 godina, neke žene mogu ući u menopauzu i pre 40te (što se naziva prerana menopauza), bilo prirodnim putem ili usled medicinskih intervencija kao što je hirurško uklanjanje jajnika.

Simptomi: Ne samo "vrući talasi"

Kada se pomene menopauza, prva asocijacija su često valunci ili noćno znojenje. Ovi simptomi su zaista česti i mogu biti vrlo neugodni, od iznenadnih talasa toplote koji zahvataju celo telo do provlaženja posteljine usred noći. Međutim, spektar simptoma je mnogo širi i može se razlikovati od žene do žene.

Neke od manje pričanih, a podjednako izazovnih pojava uključuju:

• Urogenitalna atrofija: Ovaj medicinski termin opisuje stanje u kome sluznica vulve i vagine postaje tanja, suva i manje elastična usled pada estrogena. To može dovesti do suvoće rodnice, svraba, peckanja, bolnog snošaja (dispareunija) i povećane učestalosti urinarnih infekcija. Neke žene doživljavaju toliku osetljivost da im je i rutinski ginekološki pregled postao bolan.
• Promene raspoloženja i mentalne magle: Nagli i nepredvidivi napadi razdražljivosti, anksioznosti, tuge ili "plašljivosti" nisu samo "u vašoj glavi". Hormonske fluktuacije direktno utiču na hemiju mozga. Mnoge žene se žale i na "mentalnu maglu" - probleme sa koncentracijom, pamćenjem i osećaj da se "sve zaboravlja".
• Poremećaj spavanja: Nesanica, otežano uspavljivanje ili često budenje tokom noći mogu biti direktno povezani sa noćnim znojenjem ili opštom nervozom.
• Promene u libidu: Smanjenje seksualne želje je čest simptom, na koji utiču i fizčki faktori (kao što je vaginalna suvoća) i psihološki (promene raspoloženja, umor).
• Dugoročni zdravstveni rizici: Nedostatak estrogena dugoročno može uticati na zdravlje kostiju (povećavajući rizik od osteoporoze), zdravlje srca i krvnih sudova, te dovesti do promena u metabolizmu holesterolu.

"Kod nas se o tome ne priča": Stigma i nedostatak razumevanja

Jedan od najvećih izazova sa kojima se žene suočavaju nisu samo fizički simptomi, već nedostatak podrške i razumevanja iz njihove okoline. U mnogim sredinama, žene se osećaju sramotno ili "smešno" ako priznaju da prolaze kroz menopauzu. Čak i među prijateljicama i u porodici, ova tema može biti predmet špricanja ili negiranja.

Nažalost, ovakav stav se ponekad može naći i u medicinskim krugovima. Neke žene su svedoci neljubaznih ili neozbiljnih komentara lekara koji simptome pripisuju "babetinama" ili "nedostatku seksa", umesto da pruže empatično i informisano savetovanje. Takvo iskustvo može dodatno izolovati ženu i oterati je da svoje probleme rešava sama.

Ključno je shvatiti: traženje pomći za simptome menopauze nije znak slabosti. To je akt brige o sopstvenom kvalitetu života.

Opcije za ublažavanje simptoma: Od prirodnih rešenja do hormonske terapije

Srećom, danas postoji mnogo načina da se simptomi menopauze ublaže. Pristup treba da bude individualan i u dogovoru sa lekarom.

Promena stila života i prirodni pristupi

Ovo je često prvi korak koji mnoge žene preduzimaju:

• Ishrana: Uvođenje fitoestrogena (biljnih jedinjenja koja oponašaju estrogen) može pomoći. Oni se nalaze u lanenom semenu, suncokretovom semenu, soji i slatkom krompiru (batatu). Unos dovoljne količine kalcijuma i vitamina D je ključan za zdravlje kostiju. Smanjenje unos kofeina, začinjene hrane i alkohola može smanjiti intenzitet valunaca.
• Vežbanje: Redovna fizička aktivnost, bilo da je reč o brzom hodanju, pilatesu, jogi ili treningu snage, može da poboljša raspoloženje, ojača kosti, pomogne u kontroli težine i smanji stres.
• Upravljanje stresom: Tehnike dubokog disanja, meditacija ili čak jednostavno bavljenje hobijem mogu imati ogroman uticaj na psihičko stanje.
• Biljni preparati i suplementi: Preparati na bazi cimicifuge (srebrne sveće), kantariona, matičnjaka i noćurka se često koriste za ublažavanje valunaca, noćnog znojenja i nervoze. Važno je kupovati proverene proizvode i konsultovati se sa lekarom, jer neki preparati mogu imati kontraindikacije.

Hormonska terapija (HT)

Hormonska terapija, koja podrazumeva nadoknadu estrogena i ponekad progesterona, predstavlja najefikasniji način za ublažavanje većine simptoma menopauze, naročito umerenih do teških. Međutim, oko nje postoji mnogo kontroverzi i strahova.

Važno je razumeti da se savremena hormonska terapija znatno razlikuje od onih korišćenih pre decenijama. Danas se koriste niže doze i prirodniji oblici hormona, a terapija se individualno prilagođava svakoj ženi na osnovu njenih simptoma, istorije bolesti i rizika.

Hormonska terapija može biti sistemska (tablete, flasteri, gelovi) za tretiranje opštih simptoma kao što su valunci i zaštita kostiju, ili lokalna (kreme, prstenje, vaginalete) koje se koriste direktno za lečenje vaginalne suvoće i povezanih problema, sa minimalnim sistemskim apsorpcijom.

Odluka o korišćenju hormonske terapije je lična i treba da se donese nakon detaljnog razgovora sa lekarom, po mogućstvu endokrinologom koji se specijalizuje za hormonsku ravnotežu. Preduslov su redovni pregledi, uključujući mamografiju i ginekološki pregled, kako bi se osiguralo da je terapija bezbedna za vas.

Zašto je endokrinolog možda bolji izbor od ginekologa?

Dok su ginekolozi nezamenjivi u ginekološkim pregledima i praćenju zdravlja materice i dojki, menopauza je u suštini endokrinološko stanje. Endokrinolog je lekar koji se specijalizuje za žlezde sa unutrašnjim lučenjem i hormone. On može ponuditi sveobuhvatniji pristup - od detaljne analize hormona u krvi do odabira najadekvatinije vrste i doze hormonske terapije, uzimajući u obzir celokupno zdravstveno stanje pacijentkinje.

Ne zanemarujte redovne preglede

Bez obzira na to kako se odlučite da postupate sa simptomima, jedan deo brige o sebi u menopauzi mora uključivati redovne preglede. Godišnji ginekološki pregled sa Papa testom je od suštinskog značaja za prevenciju i rano otkrivanje raka grlića materice. Mamografija i pregled dojki su takođe obavezni. Densitometrija kostiju (test za osteoporozu) je preporučljiva za sve žene nakon ulaska u menopauzu.

Nemojte dozvoliti da vas jedan neprijatan pregled odvrati od redovnih kontrola. Vaše zdravlje je previše važno.

Zaključak: Vi niste same

Menopauza je prelaz, a ne kraj. To je vreme kada se možete okrenuti sebi sa novom pažnjom i saosećanjem. Traženje znanja, podrške i prave pomoći je vaše pravo.

Razgovarajte. Sa prijateljicama, sa partnerom, sa ćerkama. Tražite lekare koji vas slušaju i poštuju. Istražujte, postavljajte pitanja i ne prihvatajte "tako mora da bude" kao odgovor. Vaš kvalitet života u ovom periodu je važan. Prolazite kroz prirodnu životnu fazu, i sa pravim alatima i podrškom, možete je ne samo preživeti već i procvasti u njoj.

Zato, hrabro. Otvorite ovaj razgovor. Podržite jedne druge. I setite se, vi ste jače nego što mislite.